GUPPY

Jesen 1981. god.

Moj prijatelj Djuro, druga ulica do moje i njegova supruga imaju klinca od četiri i po godine; odlučiše jedan dan da nam dodju u goste, a mi kao pravi domaćini rastrčali se okolo, pripremajući se da ih dočekamo. Pao sam s nogu; a  gospodja moja pripremila djidje, midje i svašta još za klopu i piće, a i red je kad ti neko dolazi u goste da ga domaćinski dočekaš.

Malo smo nervozni, jer vrijeme ide, a oni, nikako da pokucaju na naša vrata; al' oko pet, evo ih; kuca netko. Moja gospodja odbacuje pregaču i sudnu krpu, požuri, te im otvari vrata. Dok se mi pozdravljamo; primopredaja cvjeća, kave, bonbonjera, njihov sinčić od četiti i po ko munja, projuri pokraj nas i za čas se stvori pokraj akvarijuma sa tropskim ribicama.

-Mama..! - gle; ribice..! - povika mališa, prope se na prste i munjevito do lakata gurnu ruku u akvarijum. Voda zaprska na sve starne; ribice preplašene; bježe; akvarijum se prelijeva, talasa. Mi iznenadjeni, ne stigosmo reagovati, a mali  brzinom mačke, izvadi jednu držeći je čvrsto stisnutu u šaci.

-Duško..! - šta radiš to..!? - povika njegova mati, a on se uplaši; ispusti ribicu i tek tad nastade prava strka; nastade galama, cika, metež, nastade komedija u tri sekunde. Svi hvatamo ribicu, a ona, klizava, prolazi kroz prste, koprca se po podu, praćaka i nikako da je ulovimo. Mali poblijedio od straha, a ja pokušavam da ga tješim.

Napokon; vratismo ribicu u akvarijum; kupimo vodu sa poda; sušimo malom džemper, smijemo se i komentarišemo.

-Bagami; - zapamtit će te vi dan, kad smo vam mi došli u goste, - smije se 

njegova mati.

Ništa nije čudno, što je ribica van akvarijuma, što se praćaka po podu; nego je čudno da je golim prstićima uhvatio ribicu, gurnuvši ruku do lakata u vodom ispunjen akvarijum, gotovo u djeliću sekunde, a meni za to treba nekoliko minuta i mrežasta hvataljka za ribice.

Bio je pravi vragolan, pa se moglo naslutiti da će njegov talenat, za munjevito lovljenje ribica negdje morati izaći na površinu. Danas je hrvatski kazališni, televizijski i filmski glumac i još nešto da vam kažem. Ima konja i jaši ga, onim istim stazama, kojim sam i ja jahao.

Kad su gosti otišli; ajd' da pogledam još zadnje vjesti.

Negdje u Lici, nekoliko vukova provalili seljaku u tor; napravili pravi lom; sve mu porazbijali, ispreturali, napili se, najeli se; ma sve mu ovce pojeli i kad su se dobro najeli, onako siti; zagrliše se, zapjevaše ojkaču i odoše u šumu. 

Trljam oči i ne mogu da vjerujem; bacih pogled na akvarijum; brže bolje izbrojim ribice, po dužini i visini akvarijuma, brzo to pomnožim i vidim; slaže se; sve je pod kontrolom, te zaključih.

-Dobro je! - vuci siti i moje ribice na broju.