Welcome to Canada; zemlju u kojoj psi nisu čuvari kuća, nego, po kućama čuvaju pse.
Ovo je priča za sve one koji vole životinje; ovo je priča o malom psiću, koji živi u porodičnom okruženju i što je najvažnije, učestvuje, osjeća sve što se dogadja oko njega i šta god da radi gleda vas pravo u oči. Kad radi nešto što je nedozvoljeno onda vas gleda, da vidi koliko daleko može ići, a kad radi nešto što je dobro onda vas gleda, da li će te ga pohvaliti. Ovo je priča o psiću koji "radi" dvadeset četri sata, pa čak subotom i nedeljom.
Jedan moj prijatelj ima nekog malog psa, a ja da vidim koja je to rasa, zavirim na Internet i vidim da je to Pomeranian; ma nemaš ga šta vidjeti, mali ćuko, na dlanu ga moš držati, k'o vrapca, kol'ko je mali i sitan; a jest da je mali i sitan, al' žestok, k'o vatra. Nagoni Smoki sve ispred sebe; razne mace, što preko dvorišta šeću, ptičice pjevice, ne voli poštarku što im poštu donosi, a kad komšijin vučjak pridje ogradi sa one strane, ni to se Smokiju ne svidja. Probaj samo proći pored njega, pa da vidiš kako "Musa dere jarca".
Al' kako je ćuko muški, a znate kakvi su muški, ponekad treba negdje da svoju silu i pokažu, a neka Kanadjanka koja ima iste takve kučiće, dala oglas da bi njena kujica trebala da se privremeno uda.
Pročitali moji prijatelji oglas, pa k'o vele:
-Aj'd da Smokija odvedemo u život, nek' pokaže šta zna. Pade grooming, zbigecaše ga, udariše mu mini val, središe mu šape, da kad. Ma znate da ne grebe.
Odvedoše oni Smokija na ženidbu, a Smoki ne bi smotan.
Prodje tome onoliko vremena kol'ko kujica nosi, pa im se prijateljica po Smokiju javi da dodju i izaberu Smokijevih šapa djelo. Oni se samo zgledaše, jer su već i zaboravili na taj dogadjaj, a kako tek ne bi zaigrani Smoki, šta je radio, kad su ga vodili u "kvar."
Misle oni, šta će im sad još jedan ćuko, kad imaju žestokog čuvara kod kuće, koji je onomad kad su ga vezali povukao ogradu za sobom, pa su morali zvati vatrogasce, jer je Smoki odvalio cjelu jednu stranu do ulice, a neke kujice prolazile, vrtile mu repom ispred nosa, zarivale ga, ma nemate vi pojma kolko je Smoko jak i kakva je faca.
Ajd' da oni iznenade Smokija i više radi sebe vide, kako će Smoki reagovati kad vidi svoje djete. Odu, izaberu jedno štene, donesoše ga kući, izvade iz kutije, a Smoki, šokiran; smrzo se; stoji ukočen k'o kip i samo očima koluta okolo.
Usro se žestoki čuvar kuće, ulice, ma cjelog naselja, ne može vjerovati da je već za staro gvoždje; on kojeg se svi boje dva kilometra u krug, ne može vjerovati, da je njegov vrli domaćin već kupio njemu zamjenu, a zna dobro da su svi prelazni rokovi prošli; nema više transfera i draftinga. Gleda on njih, a u onom malom psećem mozgu košmar. Sad sam najeb'o, sad sam van kuće i sad mi preostaju samo kontejneri, ulica; misli Smoki da su mu dani odbrojani i da je sad homeless, nema više šta da traži u ovoj kući, sve je gotovo, sve su ladje potonule.
-Ne moš vjerovati, da pas može liti suze, al' može, - reče mi prijatelj.
-Mi ga zovemo, a on k'o da je bolestan, ne jede, ne igra se, ne laje, a ono štene po njemu skače, igralo bi se, a Smoki, ko sušeni bakalar - samo gleda pred sebe i ponekad u nas, a oči vlažne od suza, - samo se premjesti na drugu stranu i bulji u prazno.
Prodje nekoliko dana, a Smoki žestoki pas, čuvar kuće, ulice i cjelog naselja, ma živa vatra, sve više liči na krpu i svaki čas prijeti mogućnost da odapne.
Vidi moj prijatelj da je vrag odnio šalu, pa će svojoj gospodji:
-Nosi ti ovo štene nazad, vidiš da će on odapeti, - vidi samo kako je zgužvan; k'o da ga je krava žvakala; ma nikakav; gotov je.
Ona uze štene, pa sa njim u auto; a Smoki? Istog časa skoči na kauč, prope se na naslon, te viri kroz prozor, sve vrti repom, oči izbečio, gleda neće li se valjda vratiti nazad, pa skoči na pod, trči oko stola, pa ispod stola, trči svuda po kući od radosti i sve laje, pa opet na prozor, da provjeri, samo što ne zapleše.
Opet je Smoki onaj stari, Leteći Holandez, svuda trči, svuda stigne, sve ispred sebe natjerava, opet je čuvar kuće, ulice, cjelog naselja, živa sila i nikog se ne boji; ma nemate vi pojma kol'ko je Smoko jak i kakva je faca.
Samo još nešto da vam ispričam. Idem ulicom jedan dan, sretnem Smokija, a on; uzeo povodac i sam sebe izveo u šetnju.
No comments:
Post a Comment